Стони тенис (енглески: пинг-понг), такође познат као билијар на Тајвану (тј. „стони тенис“ (енглески: table tennis скраћено), кантонски колоквијално као пинг-понг талас, је игра коју играју две или више особа. У многим деловима света, четири играча ударају лагану лоптицу напред-назад по столу малим рекетом (тј. палицом за пинг-понг) или ударају лоптицу за стони тенис палицом за пинг-понг. Мрежасти столови се такмиче једни против других. Може се играти појединачно или у паровима, при чему се обе стране ударају док једна не може да врати лоптицу, а друга лако не постигне поен. Рекет спортови укључују стони тенис, бадминтон и тенис.

Овај спорт је настао у викторијанској Енглеској као игра после вечере за вишу класу[4][5]. Првобитно познат као „стони тенис“, сада је познат и као „тенис у затвореном“ (индоор тенис). Стони тенис је процветао у Европи и Азији почетком двадесетог века. Међународни позивни турнир у стоном тенису одржан је у Берлину, у Немачкој, 1926. године, а у исто време је формирана и Међународна федерација за стони тенис. Прво светско првенство у стоном тенису отворило је ново поглавље у историји стоног тениса и поставило темеље за будућа светска првенства. Светска првенства у стоном тенису одржавала су се једном годишње од 1926. до 1939. године. ITTF је одлучио да одвоји појединачна и тимска такмичења почев од 47. светског првенства у стоном тенису 2003. године. Рекети за стони тенис, лоптице за игру и правила су се драматично променили током година. Оригинални рекет је био благо обрађена дрвена даска, а касније је пресвучена овчијом кожом. Касније су Европљани премазали рекет гуменим честицама. Рекет са дебелим сунђером изумели су Јапанци почетком 1950-их.

Лета 1988. године, стони тенис је први пут званично признат као олимпијски спорт.